Ono što su Aleksandar Makedonski i Bukefal za grčku istoriju i mitologiju, to su Miloš Obilić i njegov Ždralin za našu, srpsku.
Miloš Obilić bio je srpski vitez iz srednjeg veka koji se često spominje u epskim pesmama. On je vitez koji je ubio turskog sultana Murata I u Kosovskoj bici. Slavljen je kao heroj natprirodnog rođenja i snage, majka mu je bila vila, a otac zmaj.
Ždralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i njegov gospodar. Zajedno ih je pratila slava, a zajedno su i poginuli. To je jedini legendarni srpski konj, koji je poginuo u boju. Prema epskim pesmama, Ždralin je bio visok konj, čak toliko visok da je među drugim konjima izgledao kao džin. I plašili su ga se. Zato je Miloš imao malo dvoboja i oni su trajali kratko, jer niko nije imao snage da se duže bori protiv takvog konja i junaka.
Iako je Ždralin bio moćan konj, nije mogao da leti, ali to mu nije ni trebalo s obzirom na njegovu veličinu. Miloš Obilić je bio oklopnik, sav u panciru i gvožđu, pa je pancire stavljao i svome konju. Nikad ni jedan od njih dvojice nije bio ni ogreban, a kamoli ranjen. On je jednostavno svojom ogromnošću rušio sve pred sobom, pa je Miloš na njemu bio nedostižan za svoje protivnike. Ždralin nije iz carske ergele, iako je Miloš Obilić bio dvorski čovek. Mogao je za sebe i svoje oklopnike, kao komandant pograničnih jedinica, da bira konje u carskoj konjušnici, ali on to nije učinio. Imao je svoju ergelu, kao visoki oficir i plemić. Miloš je u njoj sam vršio selekciju konja. Tu se oždrebio i Ždralin. Letopisi kažu da se Miloševa konjušnica nalazila na severnoj padini planine Cer, na mestu gde je pre toga u vreme cara Trajana, bio rimski logor, a koje se i danas zove Konjuša. 
U vreme Kosovske bitke Miloš Obilić je imao četrdeset, a Ždralin deset godina. Obojica su bili u najboljim godinama. Delo koje su izvršili ostaće upamćeno po svom istorijskom značaju i načinu na koji je izvršeno. Laž je, kažu najnoviji arhivski podaci, da se Miloš približio caru Muratu na prevaru, glumeći predaju, jer caru nije mogao prići niko naoružan, a najmanje jedan prebeg iz protivničke vojske. Miloš je došao do Murata na svome Ždralinu, probivši se kroz tursku vojsku sa svojim oklopnicima. Miloševu predaju izmislili su Turci jer od sramote nisu mogli priznati da se neko uspeo probiti do njihovog sultana. Hteli su na taj način da umanje podvig Miloša i njegovih vitezova, a samim tim i Ždralina. To čudo od konja i junaka zaprepastilo je Turke i njihove konje, pa je tu trenutnu tursku zabunu i strah Miloš iskoristio i došao do Murata. Ždralin je sve ispred sebe gazio, dok je Miloš sve oko sebe sekao.
I Ždralin i Miloš su poginuli na istom mestu i to na najslavnijem mestu u zemlji Srbiji – Gazimestanu. Hiljade turskih konja i junaka navalilo je na njih dvojicu, koji padoše, boreći se, obojica, do zadnjeg daha. Ždralin je poginuo kao čovek, viteški čime je zaslužio da mu se ime nađe u spisku kosovskih vitezova. Nije važno što je konj, jer smrt mu je bila junačka.
Tekst napisala Emina Knežević
