Kakve žvale postoje i koje najčešće koristimo?
Žvala je metalni deo zakačen na obrazne kajiševe uzde i ide konju u usta. Njena namena je kontrola i upravljanje konjem. Ove činjenice zna svaki jahač i one deluju prosto i jednostavno. Ali, kada dodje do toga da se odabere žvala za konja, situacija se komplikuje. Verovali ili ne, ne postoji mogućnost da prebrojite koje sve vrste žvala postoje. Ima ih čak i sa ukusom jabuke. U ovom teksu ćemo se osvrnuti na one koje se najčešće koriste.
Najrasprostranjenija u upotrebi je takozvana obična prelomna žvala. Iznutra može biti šuplja ili popunjena. Na sredini može imati jedan ili više zglobova. Idealna je za konje u školi jahanja jer i u rukama neiskusnog jahača ne može naneti bol konju u ustima. Takodje je pravi izbor kod mladih konja koji se tek navikavaju na kontakt sa jahačem. Proizvodi se u više varijanti. Pored toga što broj zglobova varira, ima ih i sa takozvanim visećim obraznim polugama radi lakše kontrole konja. Sam zglob može biti u vidu kuglice, pločice, sastavljen iz više delova i od raznih materijala – bakar, plastika, guma, sintetički materijali.
Pelham – takodje vrlo popularna žvala, koristi se kada je potrebna veća kontrola nad konjem. Deo žvale koji ide konju u usta se ne razlikuje mnogo od istog dela obične žvale. Ono što ga razlikuje jeste da umesto krugova za koje se kače obrazni kajiševi/dizgini ima polugu sa po dva kruga za dizgine sa obe strane i lancem koji ide ispod brade konja. Jahač u ruci drži po dva dizgina. Kada se primeni pritisak na žvalu, poluge se povlače u nazad, lanac pritiska bradu konju i konj je lakši za upravljanje. Pelham nije za jahače početnike, već one koji su naučili kako da drže kontakt sa konjem i koji ne drže dizgine kao oslonac dok jašu. Ako se nepravilno koristi, prouzrokuje bol konju u ustima, može čak i rane napraviti.
Djem – radi po istom principu kao i pelham, ali deo koji ide konju u usta je ravan bez zgloba i ima samo jedan prsten za kačenje dizgina koji je na kraju poluge. Sastavni je deo takozvane duple uzde (obična žvala + djem) koja se koristi u dresurnom jahanju.
Kimbervik – ovo je u suštini obična prelomna žvala ali sa lancem ispod brade, na taj način pružajući nešto veću kontrolu nad konjem.
Kako izabrati žvalu za konja? Ako se radi o mladom konju na početku karijere, obična prelomna žvala je najbolji izbor. Upoznaće konja sa komandama koje se daju rukama, a neće mu naškoditi čak i ako bude nesporazuma sa jahačem. U idealnoj varijanti čak i kada prodje osnovnu obuku, konj bi trebao biti lak za jahanje na ovoj žvali. Za ostale situacije zavisi i od konja i od jahača. Ima situacija kada konj u treningu ide bez problema sa običnom žvalom, ali ako ga recimo vodimo na preponska takmičenja stavi se pelham kako bi jahač lakše i brže promenio tempo kretanja konja medju preponama.
Šta god da se izabere mora se voditi računa da jahač ima izgradjen osećaj u rukama i da je konj naučen na žvalu bez trauma. Idealna varijanta kontakta sa žvalom je opuštena ruka još iz ramena, blago savijena u laktu koja prati pokrete glave konja dok se kreće. Linija od žvale do lakta treba da je prava. Dizgini se drže zatvorenom šakom sa palcem na gore, ali bez grčenja šake i vučenja dizgina. Ako bi se recimo tokom jahanja dizgin presekao, jahačeva ruka ne bi smela da se pomeri iz položaja, niti da jahač izgubi ravnotežu.
Kako znamo da konj reaguje na žvalu kako treba? Vrlo prosto – konj kome žvala smeta podići će glavu visoko i cimaće glavom. Takodje, ako je kontakt kvalitetan, na usnama konja će izbiti bela pena od žvakanja žvale – konj će izgledati kao da ima karmin na usnama. Ali ako pene ima suviše, ako je konj čak i pljuje, to je najverovatnije znak da konju u ustima nešto smeta i da je kontakt suviše jak ili žvala suviše oštra.
